МНОГO ФУНКЦИОНЕРA СНС ЗАРАЖЕНО ВИРУСОМ МИШИЈЕГ ГРИПА: Сакрили се у рупу, ћуте и – чекају функцију

ОЧЕРУПАЛИ СТРАНКУ И ОПШТИНУ ЗА ФУНКЦИЈУ И ПО НЕКОЛИКО РАДНИХ МЕСТА ЗА СЕБЕ И ПОРОДИЦУ, КАНДИДУЈУ СЕ ЗА НОВУ ФУНКЦИЈУ АЛИ НИ РЕЧ ДА ПРОЗБОРЕ ИЛИ НАПИШУ ПРОТИВ НЕРЕДА У БЕОГРАДУ ИЛИ ОПОЗИЦИЈЕ

Пише: Душан Марић

Док Александар Вучић и СНС ових дана воде једну од тежих битака од оснивања странке, већина функционера СНС ћути и дословно пландује. Нит роморе, нит говоре. Пазе да се случајно не експонирају и не замере опозицији.

Сакрили се у мишије рупе и чекају исход битке. И оне против покушаја насилног обарања власти и оне против короне. Ако победи Вучић, први ће му честитати. Ако изгуби, бусаће се у прса да су баш они дали велики допринос његовом рушењу. Роварећи изнутра. Што није далеко од истине.

На изборима за Скупштину Србије СНС је освојила 190 мандата народних посланика. Ни 10 одсто њих се није огласило, дигло свој глас против рушилачких демонстрација и јавно подржало Вучића. Док он и држава ратују на три фронта истовремено (унутрашњополитичком, здравственом и међународном), од којих се не зна који је захтевнији и неизвеснији, они организују пијанке на којима славе освајање мандата, чекају да цунами прође, па да уживају у углавном незаслуженим привилегијама народног посланика.

Поједини високи страначки и државни функционери, од којих неки годинама Вучићу седе уз колено, даве се у милионима зарађеним на намештеним тендерима и увозним контигентима и гледају на коју ће страну тас превагнути. Вучић, СНС и Србија их не занимају, издаће их док си дланом о длан. Ђутуре. Занима их да сачувају и увећају своје, на криминалу стечено, богатство.

Онда није никакво чудо што сном мртвијем спава и већина „младих лавова“,  која је прошле године прошла политичку школу СНС и, захваљујући жељи председника странке да изврши њено кадровско подмађивање, експресно завршила на посланичкој листи. Прекјуче скинули политичке пелене, јуче добили посланичке мандате, данас глуме велике политичаре и – ћуте. Жали боже горива које је утрошено за њихово возикање и промовисање по Србији.

Након проглашења листе СНС написао сам да међу кандидатима има и оних које ни рођена мајка не би предложила за ту високу функцију. Само после два-три месеца време је потврдило да сам у праву. Јер су поједини одбори за народне посланике кандидовали људе чији се „допринос“ странци огледа искључиво у томе што су у протекле четири године завршавали приватне послове председнику одбора (о државном трошку).

Од педесетак до стотину одборника и осталих страначких и општинских функционера, колико их СНС има по локалним самоуправама, само десетак одсто активно подржава политичку борбу председника своје странке. Пишу саопштења и текстове, организују конференције за штампу, коментаришу, лајкују…Већина осталих се задовољава тиме да на својим Фејсбук профилима шерује по неку објаву и то је све.  И углавном то нису објаве везане за политику, већ за неку споредну политичку и друштвену тему. А најчешће за корону.

Кад погледате Фејсбук профиле одборника СНС у појединим општинама стичете утисак да су међу њима већина здравствени радници, колеге др Несторовића и Дарије Кисић а не људи који су се определили да буду политичари, који су се кандидовали да воде градове и општине, који имају амбицију да одлучују о судбини десетина или стотина хиљада људи. Корона нити има Фејсбук, нити сутра може доћи на власт па о њој могу гуслати ко Филип Вишњић, без бојазни да ће се неком замерити.

Али зато у већини општина постоје два-три кандидата за председника општине, два пута толико кандидата за председника и заменика председника скупштине општине и чета кандидата који свакодневно лобирају да добију место у општинској влади. Уз претњу да ће, ако га не добију, „дићи руке од свега“. Наравно, осим од одборничког мандата и радног места које су они и чланови њихових породица добили захваљујући СНС.

Кад се погледа шта су ти вајни кандидати радили протеклих неколико месеци, види се да је само њих пет-шест у предизборној кампањи у медијима и на друштвеним мрежама отворено пропагирало политику Вучића и СНС, оглашавало се, улазило у полемику и конфликте са политичким противницима. Након почетка насилничких демонстрација у Београду, тај број је још мањи.

У локалне одборе СНС недавно је стигла директива да се страначка централа обавести о члановима, посебно функционерима и члановима њихових породица, који учествују у кретенским нередима у Београду. Или их подржавају. Логично је што владајућа странка, изложена спољним ударима са разних страна, жели да збије редове и провери лојалност своје војске.

Међутим, неопходан је још један корак: евидентирање страначких забушаната. Страначких функционера који избегавају да учествују у политичкој борби. Било да је у питању борба против Ђиласа, Нога, проруских и НАТО хулигана или верски затуцаних идиота, огорчених што „издајник Вучић“ не поведе крсташки рат против папе, миграната, Шиптара, муслимана, Кинеза, Хрвата, педера, Бугара, Мила Ђукановића…Па да их лепо све побијемо. Наравно, у том рату не би учествовали ни они, ни њихова деца.

Евидентирање тих политичких дезертера је потребно не због тога да би они били избачени из странке, већ да би били послати у ћошак. И онемогућени да дођу на неку високу политичку функцију у граду или општини. Дељење хуманитарних пакета, маски и рукавица, шеровање туђих или својих текстова о корони,  јесте користан друштвени рад, који неког квалификује да ради у Црвеном крсту али не и да води општину, локални парламент или буде члан општинске владе.

Александар Вучић је више пута најављивао да ће кренути у „чишћење“ странке.  Крајње је време да то и учини. Одмах после гашења протеста и стављања епидемије под контролу. У противном, прети озбиљна опасност да поједини председници општинских одбора СНС постану старији од диносауруса а да се странка и општина удаве у глибу криминала, кадровског и другог муљања чији су они покровитељи.

СНС је на изборима освојила довољно посланичких и одборничких мандата, нема опасности да ће изгубити већину и не мора да трпи уцене.

Новица Тончев и остали шкундрићи из СПС јесу и проблем Вучића и СНС али су им много већи проблем мангупи у њиховим редовима. Што то Вучић пре схвати мања је могућност да доживи судбину Слободана Милошевића.