КОСИДБА НА КУПРЕСУ НА ЛИСТИ СВЕТСКЕ КУЛТУРНЕ БАШТИНЕ

Пише: Душан Марић

Косидба на Купресу, у народу познатија као Стрељаница, најчувеније надметање косаца на простору бивше Југославије и Балкана, јуче је уврштено на репрезентативну листу УНЕСКА.

То значи да ће се ова манифестација, која се одржава почетком јула,  убудуће налазити под посебним надзором ове светске организације.

Одлуку о стављању Косидбе на Купресу на светску листу изузетних нематеријалних тековина људске цивилизације донео је Унесков Међувладин комитет за очување нематеријалног културног наслеђа, на свом 15. заседању 15. и 16. децембра 2020. године.

Иницијативу за номинацију надметања купрешких косаца поднела је општина Купрес у Федерацији БиХ.

Ранију су на ову листу из БиХ уврштени Змијањски вез, Брање траве на Озрену и Коњичко дрворезбарство а из Србије певање уз гусле, традиционална народна кола и крсна слава.

У широј јавности на простору Балкана, захваљујући реклами, најпознатије такмичење косаца је Косидба на Рајцу, која се одржава од пре пола века, међутим традиција Косидбе на Купресу је много дужа.

Поуздано се може тврдити да се она одржава  најмање 170 година, а поједини извори тврде да је први пут одржана 1687. године.

У 19. и до седамдесетих година 20. века Косидба на Купресу је била најначајнија културна и спортска маноифестација, не само на Купрешкој висоравни већ и у околини, на којој су се надметали најбољи косци из целе БиХ.

Осим у косидби најспретнији Крајишници и Херцеговци су се такмичили и у коњским тркама, трчању, скоку у даљ, бацању камена с рамена и надвачењу конопца: али су победници у тим дисциплинама остајали дубоко у сенци најбољег косца.

Стрељаница је била и велика занатска пијаца на којој су се окупљали најбољи ковачи и занатлије, да би продали своје коване косе, косишта, виле, грабуље, брусове за косу, водир, клепац и бабицу. Међу њима су најчувенији били ковачи коса из Мркоњић Града.

Најбољи косац је добијао титулу косибаше, незваничну титулу најбољег косца у овом делу БиХ, што је била највећа част и углед. Зашто је то тако најбоље објашњавају чињенице да је вековима уназад сточарство главно занимање становништва на Купрешкој висоравни и југозападној БиХ, да су купрешке зиме знале трајати по „пола године“ па је испаша стоке трајала само од маја до октобра, да је оваца и говеда углавном било више него ливада које су се могле косити, па су људи, да би прехранили стоку, косили и буквално камењаре….

Уз учитеље, шумаре и поштаре косибаше су биле најцењенији људи у селу. Момци косибаше су се лакше и боље женили од својих вршњака, јер је титула косибаше била потврда да се цура удаје за вредног и здравог момка.

Колико је био значај кошевине и косаца говори и податак да је уочи Другог светског рата на 620 километара Купрешке висоравни и висоравни Хрбљина, која припада општини Гламоч али су је већим делом обрађивали сељаци са Купреса, пасло је 180 хиљада оваца и 20.000 говеда.

Да би се накосила потребна количина сена кошен је врх планине Стожер (1758), цели плато Велике Плазенице (1767) као и ливада која се налази неколико десетина метара испод врха Великог Виторога (1906).

На дугој листи косибаша најпознатији су Купрешаци Раде Ћурковић, Хрват, познат као Раде Соколов и Србин Ђуро Братић из Кудиља.

У последње две године победник Стрељанице је био Винко Чичак Винара из Купреса.

Данас су на Купресу стада оваца права реткост. Добрих косаца још има али они траву ручно косе још само по дворишту око куће и на местима око објеката и ограда која су неприступачна за тракторске и ручне косачице.