КАО ДА ИГРАЈУ ЛИГУ ШАМПИОНА: 119 играча из других општина наступа у клубовима из Велике Плане!

ДА ЛИ ЈЕ ИНТЕРЕС ВЕЛИКЕ ПЛАНЕ ДА КЛУБОВИМА КОЈИ СЕ ТАКМИЧЕ У ЧЕТВРТОМ ИЛИ ПЕТОМ РАНГУ ТАКМИЧЕЊА ПЛАЋА ИГРАЧЕ ИЗ ДРУГИХ ОПШТИНА ИЛИ ДА  НОВАЦ УЛАЖЕ У РАЗВОЈ ДЕЧИЈЕГ И УЧЕНИЧКОГ СПОРТА?            

Пише: Душан Марић

У спортским клубовима у општини Велика Плана игра чак 119 играча из других градова и општина.

Преовлађују  играчи  из суседних општина, Смедеревске Паланке и Смедерева, али десетине њих у овај поморавски град долазе из Београда, Крагујевца и других градова и општина.

Поједини клубови имају толико играча са стране да могу да формирају први а неки чак и други тим без играча из своје општине. Коју представљају. Или би требало да је представљају. Па и саставом тима.

По подацима које смо добили од Спортског савеза општине, прво место држи фудбалски клуб „Напредак“ из Марковца, за који наступају чак 22 играча која нису из општине Велика Плана! Осим Плањана, дрес овог сеоског клуба, који се такмичи у зонској лиги, четвртом рангу такмичења, носе играчи из још шест општина.

Крагујевчана је десет. Недостаје још један па цео фудбалски тим. Из Лапова их је пет, из Тополе три, из Младеновца два а из Раче и Баточине по један фудбалер. Иначе, „Напредак“ има укупно 49 играча који су пријављени као сениори.

Само пет „странаца“ мање од ФК Напретка, њих 17, има рукометни клуб „Ударник“ из Лозовика, који се такмичи у трећем рангу такмичења. С тим што Лозовичани имају неколико олакшавајућих околности. Најважнија је што су им већина играча, њих 11, пионири. Истоимени фудбалски клуб из тог села, који је прошле године, у знак протеста због бројних нерегуларности у режији фуедбалске мафије, напустио такмичење је на списку имао 11 фудбалера из других општина.

Из докумената који су Спортском савезу општине достављени из  рукометног клуба „Морава“, који се такмичи у Супер Б рукометној лиги и који је ове сезоне најбоље рангирани плањански клуб, ни мађионичар не би могао да утврдити стварни број играча из других општина. Тај број не зна чак ни председник клуба.

У документу који је председник клуба потписао 3. марта пише да их има 12 а по другом документу, са истим датумом, има их 13. И у документу од два дана раније, 1. марта, говори се о 13 играча. Међутим, председник је уз тај документ доставио и списак играча, такође оверен, потписан и сачињен 1. марта, дакле истог дана, у којем се, именом и презименом, налази 14 играча који нису из Велике Плане. Па ти чик погоди шта је тачно.

Седам рукометаша је из Београда, четири из Смедеревске Паланке, два из Крагујевца а један из Смедерева.

И трећи рукометни клуб у плањанској општини, „Јединство 1974“ из Крњева, који се надмеће у трећем такмичарском рангу,  има играче из других општина – за извоз. Укупно њих 10. Један је из Смедеревске Паланке а чак деветорица из Смедерева. Довољно за први тим. Тако да би руководство требало да размисли о идеји да клуб бар неке утакмице као домаћин игра у Смедереву. Играчи се не би мучили са путовањем а клуб би уштедео паре за путне трошкове.

Доња Ливадица, једино плањанско село на десној обали Велике Мораве, припада општини Велика Плана али се, по списку играча који је клуб доставио Спортском савезу општине, то не би могло ни  у сну наслутити. Јер, првих једанаест места на том списку припада играчима из других општина. Седморица су из Београда, четворица из Крагујевца.

Велика Плана у Подунавској окружној фудбалској лиги има још пет клубова. И сви имају играче из других општина. После „Младости“, највише их је, њих девет, у „Младом Борцу“ из Великог Орашја.  Шест из Београда, два из Паланке, један из Крагујевца. Међутим, ни неразумно бројна појачања из других општина нису прошле године спасила клуб од испадања из зонске у окружну лигу.

„Слога“ из Милошевца има осам играча са стране, четири из Смедерева, три из Београда, једног из Смедеревске Паланке.  И „Бресје Супериор“ има осам појачања из других општина. Петорица фудбалера су из Смедеревске Паланке, двојица из Младеновца, један из Крагујевца.

Боје „Обилића“ из Старог Села бране тројица играча са стране, али се из докумената не може закључити из којих су општина. Најскромнији су Трновчани, чији „Полет“ има само по једног играча из Београда и Смедеревске Паланке.

Ангажовање великог броја играча са стране је посебно тешко разумети ако се погледа укупан број фудбалера у сениорским екипама плањанских клубова. „Млади борац“ и „Супериор“ их имају по 49, што је довољно за четири такмичарске екипе. „Полет“ има 43, „Обилић“ 27 а „Слога“ 25 фудбалера који могу наступати у сениорској конкуренцији. Само од себе се намеће питање: ако ови клубови не могу да се такмиче без играча са стране, шта ће им толико регистрованих домаћих играча? И обрнуто.

Занимљиво је да ФК „Морава“, најпознатији и најстарији плањански спортски колектив, основан 1928. године, некадашњи члан Српске лиге а сад Подунавско шумадијске зоне, има само једног фудбалера који није из ове општине.

Од клубова из осталих спортова, овде ћемо поменути и стонотениски клуб „Лозовик“, члан Прве зонске лиге. Клуб има 27 стонотенисера,  од којих су тројица из Београда а двојица из Смедерева. Кошаркашки клуб „Плана“ и шаховски клуб „Морава“ имају по четворицу играча из других општина.

Неки од ових клубова уопште немају млађе селекције а већину првог тима им чине играчи из других општина, који за своје наступе примају плату (у форми такозване хранарину) па се с правом поставља питање шта је сврха њиховог постојања? И какав је интерес Општине да учествује у њиховом финансирању. Зар није боље да новац уложи у популаризацију и омасовљење спорта међу децом?

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *