ПРИЧА ИЛИЈЕ БОЈОВИЋА, ВОЗАЧА ХИТНЕ ПОМОЋИ У ВЕЛИКОЈ ПЛАНИ: Ратник са Проклетија неподобан да прими зарађене плате

Пише: Душан Марић

Возач Хитне помоћи у Великој Плани Илија Бојовић, један из строја српских граничара који су 1999. године на Проклетијама својим животима јуначки бранили границу отаџбине, је 20. августа 2015. године, након четири године рада, по сили закона, добио решење о сталном радном односу али руководство ове здравствене установе га ни после шест година није пријавило Фонду здравственог осигурања, па уместо од Фонда плату добија из буџета Дома здравља. Ова установа кубури са парама, Бојовић плату често добија са закашњењем а до сваке пете плате коју је примио дошао је судским путем.

-Проблем је што плату не примам кад и остали радници, које плаћа Фонд, већ са закашњењем, кад Дом здравља скупи паре. Што је најгоре, ово малтретирање, ово третирање мене као грађанина другог реда, не траје неколико месеци, већ годинама. Срамотно је да сам више пута био присиљен да тужавам установу у којој радим да би ми исплатили заостале плате. У држави за чију слободу сам био спреман да положим живот и на чији позив да је браним ћу се увек одазвати.

Тек након правоснажних судских пресуда овај возач Хитне помоћи, за којег и колеге и пацијенти тврде да је добар радник и који три године није користио годишњи одмор, успео је да наплати 24 поштено зарађене плате.

-Ја се малтретирао на двадесетак рочишта, плаћао адвокате, Дом здравља на крају морао да ми исплати не само плате, већ и стотине хиљада судских трошкова. Сви на чистом губитку. Коме је то у интересу?  Ево сад, по правоснажној судској пресуди из 2019. године, Дом здравља ми дугује више од 100.000 динара а ја две године не подносим тужбу за извршење да рачун установе не би био блокиран. На сваком суђењу сам од суда тражио да мојој установи не обрачунава камату на дуг. Пристајао сам и да ми после добијених пресуда дуг исплаћују на рате. Уместо хвала, наставља се шиканирање.

Бојовић истиче да је више пута размишљао да у борби за своја права учини и неки радикалнији корак, али је одустајао у доброј вери да ће разум победити. Али и зато што није хтео да нанесе политичку штету својој општини и онима који је воде.

-Међутим, дара је превршила меру. Обратићу се кабинету председника Србије и министру здравља, а уколико ових дана, као што ми је речено, поново Фонду уместо мене буде пријављен неко ко има дупло мањи стаж од мене, отићи ћу пред Скупштину Србије и почети штрајк глађу. То ми налажу моје достојанство и обавеза да прекинем ово играње са егзистенцијом моје породице.

Да случај буде апсурднији, Дом здравља има сагласност Министарства здравља да Фонду здравственог осигурања пријави једног радника али директор установе Слађана Јанковић нема политичку сагласност да пријави Бојовића.

-Кад год сам покретао питање решавања мог статуса, добијао сам одговор да председник општине и председник ОО СНС нису сагласни да будем пријављен Фонду.

Бојовићев грех је то што је пре неколико година на Фејсбуку, с времена на време, критиковао локалну власт и поједине општинске функционере из владајуће странке.

-Критиковао јесам али добронамерно и аргументовано. Водећи рачуна да нагласим разлику између појединих локалних функционера СНС, с једне, и Александра Вучића, с друге стране. Убеђен да председник СНС, чије сам добре потезе више пута хвалио у својим коментарима, не би дозволио многе ствари које локални функционери раде. Кријући се иза њега и странке.

Бојовић подсећа да су у међувремену неки од оних што су много жустрије, не с времена на време, већ свакодневно, не на друштвеним мрежама, већ у дневним листовима, на телевизијама са националном фрекфенцијом или у парламенту, критиковали власт, оптужујући највише државно руководство и руководство СНС за организовани криминал и националну издају, постали директори великих јавних предузећа, државни секретари а поједини и министри.

-Александар Вучић на тај начин промовише политику чији је циљ да око СНС, себе и својих стратешких опредељења окупи што више људи, без обзира на разлике међу њима и тако створи што шири фронт подршке, а то показује и ових дана прихватањем Александра Шапића и СПАС-а у окриље СНС.

У међувремену су и неки Плањани, који су на тим истим друштвеним мрежама, чак и испод истих објава где се оглашавао и Бојовић, критиковали не само локалну власт, већ СНС и Вучића, добили посао по налогу из врха локалне власти и ОО СНС.

Откад је света и века свака власт је фаворизовала своје, себи одане. Па тако и у запошљавању. Али мора да постоји граница, која не сме да се пређе. Она граница чијим се преласком демонстрирају свемоћ и бахатост, чијим се преласком удара на људско достојанство и улази у сиву зону нечег што се зове иживљавање.

-Наравно, у интересу Дома здравља и у интересу Општине јесте да ме плаћа Фонд. Али неким људима је лични каприц очигледно важнији и од интереса општине, и од интереса грађана и интереса СНС у које се стално куну. Треба ли да још пет година чекам да дођем на ред од њихових другара, кума, прија и комшија?

Бојовићев статус „ни на небу ни на земљи“ Дом здравља годишње кошта више од 800.000 динара. За шест година то је више од четири милиона динара. Довољно за куповину новог возила хитне помоћи. Превише скупа цена за нечију сујету и политичко слепило.

Илија је као млади војник учествовао у одбрани Косова и Метохије и Србије од побуне шиптарских терориста и агресије НАТО пакта. Пуних 15 месеци. Од 18. марта 1998. до 18. јуна 1999. године. Ни један дан у позадини, све време на граници, на врховима Шар планине, Паштрика и Проклетија. Под облацима. Тамо где се бранила слобода Србије. Али и достојанство њених грађана.