БРУТАЛАН НАСРТАЈ МУСЛИМАНСКОГ САРАЈЕВА НА СРБЕ И РЕПУБЛИКУ СРПСКУ: Живима отимају земљу, мртве би да селе из гробаља

Пише: Душан Марић

БиХ се вероватно налази у највећој кризи после рата. Таман кад је изгледало да су Додик, Изетбеговић и Човић постигли договор око формирања власти на државном нивоу и да ће дубоко подељена држава ући у један миран период, догодио се прави политички земљотрес. Представници Републике Српске су донели одлуку да не учествују у доношењу одлука у институцијама БиХ све док се не усвоји нови закон о Уставном суду БиХ, по којем у њему не би било страних судија.

То је реакција на одлуку Уставног суда БиХ по којој пољопривредно земљиште у РС не припада српском етнитету, већ држави БиХ. Све је почело крајем прошле године кад је Скупштина РС  усвојила Закон о пољопривредном земљишту чијим је 53. чланом прописано да пољопривредно земљиште које је по својој природи јавно добро, односно државно власништво, по сили закона постаје власништво и посед РС.

Седморица муслимана и Хрвата делегата Вијећа народа РС обратила су се Уставном суду са мишљењем да је доношењем закона Скупштина РС повредила њихов витални национални интерес и да све земљиште у БиХ припада искључиво држави БиХ а не њеним ентитетима. Уставни суд је 7. фебруара пресудио да су у праву.

Члан Председништва БиХ Милорад Додик назвао је одлуку Уставног суда „државним ударом“ и нападом на територијалну организацију БиХ и РС али и рушењем Дејтонског споразума. Подсетио је на чињеницу да је тим споразумом БиХ подељена на два дела, тако да српском ентитету припада 49 одсто територије.

-Сваки метар квадратни земљишта који би се на било који начин изузео из надлежности РС нарушио би дејтонску поделу на штету српског народа. А овде се не ради о метрима већ о километрима – упозорио је Додик.

Он је истакао да територија припада ентитетима, позивајући се на Анекс два Дејтонског споразума, који говори о међуентитетској линији, док спољна линија представља међународно признату границу БиХ.

-БиХ по уставу нема своју имовину, него имовина припада ентитетима, осим ако су се у одређеном случају о томе усагласили ентитети. Устав ни у једном дијелу не дају изричито право БиХ, нити даје надлежност било ком органу БиХ, да кроз законодавну или другу нормативну активност регулише имовинска права на пољопривредном земљишту – саопштено је из Министарства пољопривреде РС.

Колико је ситуација озбиљна говори и чињеница да су Додику и његовој СНСД подршку дали и њихови љути политички противници из СДС, ПДП и других опозиционих странака, са којима је колико јуче размењивао тешке оптужбе, укључујући и оне о издаји националних интереса.

Уставни суд БиХ има девет чланова. Четворицу бира Федерација БиХ и то два муслимана, два Хрвата.  Двојицу судија делегира РС а преосталу тројицу бира председник Европског суда за људска права. Одлуке се доносе већином гласова.

У пракси, суд углавном доноси одлуке које одговарају муслиманима и њиховим туторима из НАТО пакта, Брисела и Вашингтона. Више пута се догађало да четворица судија Срба и Хрвата заступају исти став, да иза тог става стане већи део правне јавности у суседној држави, па и у Европи, али да буду прегласани гласовима двојице муслимана и тројице странаца. Који као по правилу увек гласају исто.

-То што се зове Уставни суд најобичнија је камуфлажа за превару и подвалу српском и хрватском народу. Стране судије су доказ да БиХ није суверена земља – каже Додик.

По уходаној матрици, политичко Сарајево али и његови спонзори са Запада су заменили тезе и као кривца за ову кризу означили у РС и Додика, оптужујући их да руше уставни поредак и Дејтонски споразум. Посланик СДП  у Дому народа Парламента БиХ Денис Бећиревић је званично у парламентарну процедуру упутио предлог за измену Устава БиХ која би омогућила да се у Уставном суду број странаца са три повећа на – шест!? Нека је и накарадно само нека је уинат Србима.

Да су окупатори БиХ и њихови штићеници муслимани превршили меру у покушајима да од БиХ направе унитаристичку исламску државу показује и реакција Хрвата. Њихови представници су у својим изјавама  листом подржали Бањалуку и Додика.

Председник ХДЗ и лидер хрватског народа Драган Човић је дошао у Српско Сарајево на састанак са Додиком, након којег су саопштили да ће СНСД и ХДЗ надлежним органима упутити предлог закона којим ће бити омогућено елиминисање страних судија из Уставног суда.

Оно што додатно треба да забрине Бакира Изетбеговића и муслиманске политичке партије је чињеница да ће иницијативу СНСД и ХДЗ за промену закона о уставном суду пратити и иницијатива за измену Изборног закона БиХ. Чији је циљ да обезбеди да сваки народ у БиХ бира свог члана у Председништву БиХ.  А не да захваљујући огромној бројчаној надмоћи, која им омогућава да „позајме“ 100 или 200 хиљада гласова, муслимани бирају и свог и „хрватског“ представника.

Као што су то учинили на последњим изборима кад су прегласали Хрвате па уместо Човића за „представника“ хрватског народа изабрали Жељка Комшића. Политичку и моралну потурицу која отворено заступа интересе муслиманске унитаристичке политике. Занимљиво је да Комшић потиче из мешовитог брака, отац му је Хрват а мајка Српкиња али он се својски труди да буде већи Алија од Алије, што се објашњава чињеницом да пресудан утицај на овог папучара има његова супруга, која је муслиманка. Његов рођак Маријан Комшић је изјавио да је Жељко „Хрват само пореклом и презименом“.

Истовремено са отимањем територије живим, Изетбеговић и друштво покушавају да отму земљу и мртвим Србима. Наиме власти Кантона Сарајево најавиле су усвајање закона који би им омогућио да, наводно због неплаћене гробарине, из сарајевских гробаља ископају 13.000 покојника, углавном Срба и сахране их у колективну гробницу.

-У питању су покојници чије су живе сроднике муслимани протерали из Сарајева, па сад живе код зна где у белом свбету. Није у питању гробарина, већ наставак етничког чишћења. Чији је циљ да избрише што више трагова српског постојања у Сарајеву. А овде нас је било 170.000 – каже један од неколико хиљада Срба преосталих у главном граду БиХ, уз молбу да му се не наводи име.

Друга сеоба мртвих Срба

Уколико сарајевске власти остваре свој наум била би то друга сеоба мртвих Срба из Сарајева у последњих четврт века. Након што су по Дејтону Грбавица, Илијаш, Вогошћа и други делови некадашњег Српског Сарајева припали Федерацији БиХ, из тих насеља се иселило више десетина хиљада Срба. Хиљаде њих су ископале и са собом понеле и посмртне остатке својих најмлијих. Посебно оних који су погинули као припадници ВРС.

Највећи број њих сахрањен је на војничком грбљу на Романији, код Сокоца али и у Братунцу и другим местима.

Покушавају да отму Мањачу и Маховљане

Уставни суд је и раније покушавао да отме имовину РС. Већ осам година траје спор око одлуке тог суда да Министарство одбране БиХ може да касарне и друге војне објекте у РС укњижи као имовину државе БиХ.

Кад би та одлука била спроведена Српска би остала без 23 локације, међу којима су и аеродром Маховљани и касарна са војним полигонима на Мањачи. Њихова укупна површина износи 82 км, па би њиховим одузимањем територија РС била смањена за 0,33 одсто.