ПОКОШЕН РАФАЛИМА ПАО ЈЕ ЦЕО ВОД – Велика Плана је обележила годишњицу почетка рата у Хрватској

Пише: Душан Марић

Полагањем венаца на спомен-чесму борцима који су погинули у ратовима од 1991. до 1999. године, данас је у Великој Плани обележен почетак рата у Хрватској, који је на данашњи дан 1991. године изазвао званични Загреб, оружаним нападом на српски народ у више места Книнске крајине.

Венце су положиле делегација Општине и делегација општинске борачке организације.

Велика Плана је једна од ретких општина у Србији и РС која сваке године, дуже од две деценије, обележава почетак ратова и страдања српског народа у бившој СФРЈ.

На ратиштима у Хрватској, углавном у биткама за Вуковар, у јесен 1991. године, погинуло је 17 бораца из Велике Плане или бораца чије породице су доселиле у ову поморавску општину.

Припадник 63. падобранске бригаде Веса Новаковић из Старог Села погинуо је на аеродрому Земуник код Задра, његов комшија, млади војник Светомир Видић, живот је положио у сплитској ратној луци Лора, Срећко Антонијевић из Великог Орашја и Синиша Станојловић из Трновча страдали су на Банији, односно код Глине, док су на вуковарском ратишту, углавном у борбама у месту Церић, погинули или на други начин страдали Живко Павковић из Великог Орашја, Радомир Николић и Зоран Маринковић из Милошевца, Ратко Дабовић, Слободан Милојевић, Миомир Ракић, Ђорђије Мићовић и Карољ Ченгери из Велике Плане и Живомир Јелић из Крњева.

Породице палих ратника Милана Зеца из Костајнице, Раде Шкорића, Страхила Раднмановића и Зорана Лежаје из Бенковца ратни вихор је из западних српских крајина донео на обале Велике Мораве.

Главни циљ хрватских оружаних снага, које су на данашњи дан кренуле у напад на српске делове Далмације,  био је да спрече одржавање референдума на којем су се Срби у Крајини изјашњавали да ли желе да добију аутономију и остану у СФРЈ и да разоружају регуларну српску полицију у Книну и другим крајишким градовима.

Да би то спречили, локални Срби под командом полицијског службеника Милана Мартића и лекара Милана Бабића су блокирали путеве у јужној Хрватској. За запречавање саобраћајница углавном су користили дрвене трупце, па су ови догађаји познати као балван револуција.

Хрватска је на блокаду путева одговорила слањем специјалних одреда полиције у хеликоптерима, који су требали да изврше десант на Книн, али су их пресрели авиони Југословенског ратног ваздухопловства и приморали да се врате у Загреб.

На ратиштима широм Југославије, од Сплита, Костајнице и Вуковара, преко Доњег Вакуфа и Сребренице, до Кошара и Паштрика, погинуо је 31 борац чија је породица у време последњих живела у Великој Плани или је касније доселила у ово место.

Осим поменутих, у ратовима од 1991. до 1999. године са територије општине Велика Плана погинули су, умрли или страдали на други начин војници и полицајци Зоран Ранитовић , Зоран Ранђеловић, и Игор Павловић из Велике Плане, Бранислав Николић из Лозовика, Слободан Јелић из Милошевца, Небојша Павловић и Јовица Павловић из Радовања, те следећи ратници, чије су породице у рату или након њега доселиле у Велику Плану: Сретен Лалић из Травника, Дејан Трифуновић,  Борислав Рибаћ, Момир Пешић, Бранко Ђуричић и Небојша Ђуричић из Клине и Миладин Доганџић из Пећи.

На спомен-плочама у центру града уклесана су и имена палих бораца чије су породице доселиле у Велику Плану, а онда се преселиле на неко друго место: Михајло Вукота, Ранко Ђорђевић, Берсим Касемовић, Звездан Младеновић, Славиша Стојановић, Жељко Штрбо, Ђуро Арбутина, Зоран Јолчић и Петар Гњатовић.